Nota Nota Nota CI Studio Pulsar Logo Nota Nota Nota
Note Animacija
Jak Zvuk

OPŠTE INFORMACIJE O SLUHU

KAKO ČUJEMO

 

ANATOMIJA UVA

 

Spoljašnje uvo:

Spoljašnji deo uva (spoljašnji krajnji deo uva) i ušnog kanala (spoljni slušni meatus) sakupljaju zvuke i prosleđuju ih u unutrašnjost.

 

Srednje uvo:

Bubna opna (membrana timpani) i tri male koščice (maleus, inkus, stapes) transformišu dolazeće zvuke u vibracije.

 

Unutrašnje uvo:

Tečnošću ispunjeno unutrašnje uvo (kohlea) sadrži ćelije dlačice (senzorne slušne ćelije) visoke osetljivosti koje se pokreću, što je odgovor na vibracije. Slušni nerv prenosi zvučnu informaciju od ćelija dlačica do slušnog centra u mozgu.

Unutrašnje uvo takođe sadrži vestibularni sistem koji kontroliše naš osećaj ravnoteže

 

Čulo Sluha

1. Slušni kanal

2. Bubna opna

3. Maleus (čekić)

4. Inkus (nakovanj)

5. Stapes (uzengija)

6. Ploča stapesa i ovalni prozor

7. Eustahijeva tuba

8. Kohlea

9. Slušni nerv

Čulo Sluha Animacija

 

 

O GUBITKU SLUHA

 

AUDIOGRAM

 

Audiogram

 

Audiogram je grafikon koji ilustruje koliki je gubitak sluha na oba uva, i individualan je za svaku osobu. Kada se testira sluh, audiogram predstavlja prag osetljivosti čula sluha na zvuke određenih frekvencija (tonove).

 

Najmanji nivo zvuka koji osoba moze da čuje na svakoj zasebnoj frekvenciji je obeležen na audiogramu kao jačina. To se zove prag čujnosti. Svaki zvuk ima odredjeni nivo jačine i frekvenciju. Frekvencija se meri brojem talasa ili ciklusa koje zvuk pravi u svakoj sekundi. Za merenje ciklusa u svakoj sekundi koristi se skala i zove se Herc, a obeležava Hz.

 

Jačina ili intenzitet zvuka se meri u jedinicama koje se zovu Decibel, a obeležavaju dB. U gornjem delu audiograma nacrtana je podela frekvencije zvuka (s leva na desno) od niske do visoke. Intenzitet zvuka se meri od tihog do glasnog (od vrha do dna). Postoje različiti stepeni gubitka sluha, u zavisnosti od dela uva gde je nastalo oštećenje, a eksperti izdvajaju 4 tipa gubitka sluha: konduktivni, mešoviti, senzoneuralni i neuralni gubitak.

 

 

KONDUKTIVNI GUBITAK SLUHA

 

Bilo kakav problem u spoljašnjem ili srednjem uvu koji ometa pravilno sprovođenje zvuka je poznat kao konduktivni gubitak sluha.

Konduktivni gubici su uglavnom po prirodi blaži ili umereni, koji uzrokuju slušne gubitke od otprilike 40 ili 60 decibela.

U nekim slučajevima, konduktivni gubici sluha mogu biti privremeni. U većini slučajeva, lečenje ili operacija mogu pomoći, u zavisnosti od specifičnog uzroka problema.

Za konduktivni gubitak sluha najčešće mogu biti od pomoći slušni aparati.

 

 

Spoljašnje i Srednje Uvo

SENZONEURALNI GUBITAK SLUHA

 

Problem u kohlei (unutrašnje uvo) može uzrokovati senzoneuralni gubitak sluha. Senzoneuralni gubitak sluha proizilazi iz nestalih ili oštećenih senzornih ćelija (ćelija dlačica) u kohlei i uglavnom je trajan.

Takođe poznat pod nazivom "nervna gluvoća", senzoneuralni gubitak sluha može biti blag, umeren, ozbiljan ili apsolutan.

Hirurške procedure ne mogu izlečiti senzoneuralni gubitak sluha. Lečenje može biti od pomoći u nekim slučajevima.

Za blage do ozbiljne senzoneuralne gubitke sluha najčešće mogu biti od pomoći slušni aparati.

Za ozbiljne ili apsolutne gubitke sluha najčešće mogu biti od pomoći kohlearni implantati.

 

 

Srednje i Unutrašnje Uvo

MEŠOVITI GUBITAK SLUHA

 

Kombinacija konduktivnog i senzoneuralnog gubitka sluha.

 

NEURALNI GUBITAK SLUHA

 

Bilo kakav problem koji rezultira odsutnošću ili oštećenjem slušnog nerva može prouzrokovati neuralni gubitak sluha.

Neuralni gubitak sluha jeste apsolutni gubitak sluha i trajan je. Slušni aparati i kohlearni implantati ne mogu biti od pomoći, zato što nerv nije u mogućnosti da dalje prenosi zvučnu informaciju do mozga.

Slušni 'brainstem' implantati mogu pomoći u nekim slučajevima.

Unutrašnje Uvo i Slušni Nerv

 

 

KAKAV GOD BIO GUBITAK SLUHA, KOD NAS MOŽETE NAĆI REŠENJE

 

 

Beba na ORL Pregledu

 

 

CI Studio Pulsar

 

© 2003 - 2017 CI Studio Pulsar d.o.o.